Predstava “Ćelava pjevačica” prva je premijera ovogodišnjeg izdanja Festivala mediteranskog teatra Purgatorije. Ćelava pjevačica (Eugène Ionesco )  kultno djelo, teatar apsurda, antidrama, ozbiljan dramski komad i zahtjevan projekt za Centar za kulturu Tivat.

“Poslije punih šest godina radimo samostalnu produkciju koja će zasigurno predstavljati pečat 18. izdanja Purgatorija” istakao je direktor CZK – a Tivat Goran Božović. 

On je kazao da se festival, ovom predstavom, vraća izvornoj zamisli festivala mediteranskog teatra i  da dobiva novu bokešku, mediteransku predstavu.

 “Hvala Nevenu Staničiću koji je preveo djelo “po bokeški”, hvala režiseru Jagošu Markoviću koji je bez razmišljanja sa oduševljenjem prihvatio da radimo predstavu, hvala glumcima koji su prihvatili uloge i ostalim članovima autorskog tima za učešće u ovom projektu.

Posebna zahvalnost ide timu CZK koji više od mjesec dana, pored redovnih obaveza i bogatog programskog repertoara ustanove radi na produkciji ove predstave!” rekao je Božović.

 On je naglasio da su očekivanja svakako velika te da vlada  ogromno interesovanje publike.

 “U prilog tome govori i činjenica da su premijera i dvije reprize rasprodate u rekordnom roku, da smo juče popodne oglasili četvrto igranje mimo programa Purgatorija, koje je rasprodato za par sati, a danas smo oglasili još dva nova igranja za 22. i 23. jul. Ovaj autorski tim obećava spektakularno pozorišno ostvarenje, koje će proslaviti Centar za kulturu u regionu.”

 „Jagoš Marković redatelj predstave istakao je da posebno cijeni ovu priču, pozorišnu tivatsku, zbog ukusa, zbog toga što se u ovom vremenu sve ruši, a ovdje se zaista pravi pozorište2.

“I to je za veliko poštovanje. Drago mi je da sam bio dio toga. A sad, Ćelava pjevačica – apsurd, besmisao, komedija, komedija, komedija. Ali na temu ovog što rekoh, uvijek je ispod komedije drama. Predstava je jako ozbiljna ali ja neću da sugerišem publici. jer ja želim da se narod smije. Kad je besmisao? Kad nema boga. Kad nema ljubavi. Kad nema ljubavi onda čovjek misli da je on bog, i gotovo. Postaje taj apsurdni svijet. Vidimo šta se čini na planeti. Međutim, ti dragi likovi kojima premještanje u Boku daje poseban šarm,posebno u tumačenju vrsnih glumaca,  ti dragi ljudi u toj svojoj potrazi za ljubavlju, u nemogućnosti da vole, u mogućnosti da vole, i tom ludilu strasti, tim krivicama i inatima, gradiraju, i mi počinjemo da ih volimo, da se identifikujemo, da se prepoznajemo, i da se smijemo sebi. Ni bolji ni gori od njih”, rekao je Marković.

Neven Staničić,  koji je prilagodio tekst predstave bokeškom govoru podsjetio je kako nastala ideja da se ova predstava realizira.

“Nastala je 2018. na Ljetnoj pozornici kada smo pričali Jagoš Marković i ja. Da je stavimo u Boku kao eksperiment. I njemu se to dopalo. Trebalo je punih 5 godina, jer je trebao onaj treći u priči. I ja zahvaljujem tim trećim, posebno Goranu Božoviću, direktoru Centra, koji je ušao u ovu priču. Ovo je sve rađeno i pisano da bi režirao Jagoš. To vam kažem iz prve ruke. Njegovo razumijevanje Mediterana i Boke je veliko, i zato je postao punopravni član Boke, ja ga proglašavam. Svaka civilizacija zaslužuje  svoju Ćelavu pjevačicu. Nema apsurda bez civilizacije, prosta društva nema oko čega da prave apsurd. Nije apsurdno, ali ovim djelom smo svi osjetili potrebu da damo omaž Boki, koji ona zaslužuje. Nadam se da će to prihvatiti publika. Krenuli smo od humora, ali ima dosta eksperimenta. Drago mi je da je ovo došlo na scenu, da ga predstavimo Boki i Bokeljima i široj javnosti. Glumci su se stvarno posvetili ozbiljnom radu, a to nije samo jezik nego i karakter i psiha nas u Boki” rekao je Staničić.

Glumica Olga Odanović kazala je da je riječ o timskoj predstavi i ulozi koju nije lako igrati.

“Ja obožavam Mediteran i zahvalna sam što sam pozvana da budem deo projekta. Mislim da će ova predstava biti jedna od mojih omiljenih. Dosta smo bili i u panici i u strahu da li ćemo savladati bokeški jezik. Velika podrška bili su na ovdašnji glumci, posebno Dubravka. Bićemo srećmi ako kod publike izazovemo osmeh. Jeste ovo komedija, ali u komediji su uvek ljudi sa velikim problemima. I to bude duhovito kako se oni bore sa tim problemima. Ako izazovemo empatiju i emocije biće dobro. Jagoš je na listi reditelja broj 1 koji ume da emociju prenese na publiku. Majstor je u tome. Ćelavu pevačicu sam igrala na Akademiji i uopšte se ne sećam. Mislim da ću se ove predstave sećati. Jako dugo”-  kazala je ona.

Glumac Branko Vidaković istakao je da je briljantan prijevod teksta na bokeški te da je tekst zanimljiviji od originala.

“Jagoš i ja se znamo dugo. Moja jedna od prvih velikih predstava Učene žene, radio sam  sa Jagošom, davno još. Osim što je sjajan reditelj on je i prijatelj. I to ne samo kad je dobro, nego i kad stvari ne idu kako treba. On je podrška glumcima. Kad me pozove Jagoš, ja nemam puno dilema. Nadam se da smo uspeli sa ovom predstavom”, rekao je   Vidaković.

“Svi mi znamo šta je apsurd. Znamo da postoji od kako postoji čovek. Preneli smo ga na scenu. I videćete kako smo to uradili. Nekako je sunce prešlo na moju stranu ulice i ja sam svima vama zahvalna na poverenju i radosti igre. Vi ste nas u ovih mesec ipo dana prihvatili kao svoje i hvala vam”, kazala je glumica Sandra Bugarski.

Glumica Dubravka Drakić kazala je da su rijetke prilike da radite predstavu, bez obzira  što igrate s  velikanima regionalnog glumišta, uživate u međusobnom povjerenju i prepoznavanju zajedničkog cilja, nego i da maštate i da ne brinite hoće li  će vam ta mašta biti zamjerena.

“Nego plivate u tome, puštate se u toj vodi, toj igri, radosti igre. Dozvoljavate svojoj mašti da se razigra , čak i u godinama kad mislite da su to tempi pasati. Veliko mi je zadovoljstvo što sam dio ovog projekta, što učestvujem  u predstavi u  Tivtu,  koja na veoma  zanimljiv način korespondira sa savremenim trenutkom. Mislim da će mladi obožavati ovu predstavu. Apsurd je svevremen, nama pripadajući, a rijetko imamo prilike, što kaže Jagoš, da ga prepoznamo” kazala je Drakić.

“Ja ću isto iskorstiti priliku da se zahvalim djelatnicima Centra za kulturu. Ja se ne osjećam kao kod kuće, već sam kući. Došao sam doma da igram predstavu. Uvijek mi je ovdje lijepo. Sa strahom sam ušao u apsurd,  jer ga nisam nikad radio. Ali  sam znao da je tu Jagoš koji će mi pomoći, da će me navesti gdje da vozim ovog nježnog fašistu. Moja profesorica govora, Dubravka, mi igra ženu.  Uživam u radu na ovoj ulozi. I ljubavi njih dvoje, koja postoji negdje duboko. Bilo me je strah apsurda, a sad me strah što me ništa više nije strah na sceni. Jedva čekam premijeru” – naglasio je glumac Momčilo Otašević.